Pregovaračko poglavlje 16 - oporezivanje i srpska privreda

Srbija, kao zemlja kandidat za članstvo u Evropskoj uniji (EU), ima obavezu usklađivanja svojih pravnih akata sa pravnim tekovinama EU, sistematizovanim u pregovaračkim poglavljima. Ukupno ih ima 35, a oko trećine se odnosi na ekonomska pitanja, poput carinske unije, pitanja preduzetništva, fiskalne i monetarne politike i oporezivanja. Iako se u javnosti često govori o otvaranju poglavlja i samom procesu pridruživanja Uniji, mali broj građana je upoznat sa idejama koje su osnova pregovaračkih poglavlja, njihovim značenjem i mogućim uticajem usaglašavanja sa propisima EU na svakodnevni život pojedinca.

Evropska komisija u Izveštaju o napretku za 2019. godinu zamera Srbiji spore strukturne reforme javne i poreske uprave, javnih preduzeća, a kao ozbiljan izazov navodi (ne)sposobnost srpske privrede da se izbori sa jakom konkurencijom. Srbija trenutno nije potpuno pripremljena za konkurentsku utakmicu na evropskom tržištu, što je, između ostalih faktora, posledica neuspeha u ispunjenju obaveza iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju po pitanju kontrole državne pomoći, fiskalne diskriminacije i ograničavanja konkurencije na pojedinim tržištima (poput tržišta platnih kartica).

Unija očekuje od država kandidata za članstvo da usklade svoje zakonodavstvo iz oblasti indirektnog oporezivanja sa direktivama EU. Indirektni porezi podrazumevaju poreze na potrošnju, kao što je porez na dodatu vrednost kojim je obuhvaćena većina dobara na tržištu, ili akcize – koji se uvode na određenu grupu proizvoda i usluga. Najčešće su to akcize na duvan, alkohol, naftu i naftne derivate.

U okviru Poglavlja 16, čija tema je oporezivanje, od Srbije se očekuje da uskladi svoje zakonodavstvo u oblasti indirektnog oporezivanja, aspekte korporativnog oporezivanja i razmenu podataka u okviru Poreske uprave, sa ciljem sprečavanja poreske evazije, tj. izbegavanja plaćanja poreza. Kako bi otvorila pregovore o ovom poglavlju, od Srbije se u narednoj godini očekuje da:

– Ukloni diskriminaciju u primeni akciza na uvezena jaka alkoholna pića;

– Ubrza sprovođenje programa reforme Poreske uprave:

Srbija je sklopila dogovore o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, poreske evazije i premeštanju dobiti kada su u pitanju multinacionalne kompanije. Međutim, ono šta koči otvaranje poglavlja jeste fiskalna diskriminacija u pogledu visine akcize na jaka alkoholna pića.

Zašto se akcize uvode? – empirijski pregled

Akcize predstavljaju korektivni porez čiji je cilj korigovanje ponašanja onih koji koriste određene proizvode. U slučaju uvođenja akciza na duvan i alkohol, ideja je da se destimuliše korišćenje ovih proizvoda, jer izazivaju negativne efekte, kako po zdravlje onih koji ih konzumiraju, tako i negativno utiču i na okruženje konzumenata.

Uvođenje poreza na dodatu vrednost, carina, akciza utiče na cenu robe koja se oporezuje, a posledično i na tražnju za tom robom, odnosno destimuliše kupovinu određenog proizvoda.

Od cenovne elastičnosti tražnje zavisi koliki procenat poreskog tereta će snositi kupci, a koliki prodavci. Da bismo bolje razumeli, bitno je prvo objasniti šta je to cenovna elastičnost tražnje. Elastičnost tražnje pokazuje za koliko procenata će se promeniti tražena količina posmatranog proizvoda ukoliko se cena promeni za jedan odsto. Ukoliko je tražnja savršeno neelastična, to znači da promena cene neće uopšte dovesti do promene tražene količine. Na drugoj strani se nalaze dobra sa savršeno elastičnom tražnjom, to su dobra kod kojih mala promena cene dovodi do potpunog prestanka potražnje za tim dobrima.

Razmotrimo sledeći primer korisnika duvana – redovne pušače zavisnike i povremene, takozvane rekreativne pušače. Duvanski zavisnici će nastaviti da kupuju cigarete, bez obzira što njihova cena raste – u ovom slučaju cenovna elastičnost tražnje jednaka je nuli. S druge strane su rekreativni pušači koje mala promena cene može da odvrati od kupovine duvana – kod njih je elastičnost tražnje beskonačna. U slučaju većine dobara, ova dva ekstrema se ne javljaju, već je elastičnost tražnje negde između.

Alkoholna pića ne spadaju ni u jedan od ova dva ekstrema. Elastičnost tražnje za alkoholnim pićima predodređena je brojnim faktorima – geografskim podnebljem, istorijskim nasleđem, makroekonomskim indikatorima kao što je prosečni dohodak, itd. Cene alkoholnih pića definitivno utiču na tražnju za njima, naročito ukoliko posmatramo različite grupacije stanovništva (mladi, studenti, sredovečni ljudi, penzioneri).

Različite studije su rađene kada je u pitanju elastičnost tražnje za alkoholom, pre svega u Sjedinjenim Američkim Državama i dobijeni su interesantni rezultati, koji pokazuju da je cenovna elastičnost tražnje za alkoholom oko -0,5 odsto. To znači da se tražena količina alkoholnih pića smanji za 0,5 odsto prilikom porasta realne cene (cena usklađena sa inflacijom) od jedan odsto.

Osim studija u Americi, grupe istraživača su ispitivale elastičnost tražnje za različitim vrstama alkoholnih pića u Velikoj Britaniji, Finskoj, Švedskoj, Australiji, Kanadi i na Novom Zelandu. Rezultati se ne razlikuju značajnije od onih koji su dobijeni istraživanjima američkog tržišta. Tražnja za alkoholnim pićima je negativna i manja od jedan. Ovo znači da sa porastom cene za jedan odsto tražnja za alkoholom se smanji za manje od jedan odsto. Elastičnost tražnje za pivom je najmanja, što znači da porast cene piva neće značajnije dovesti do pada tražnje za ovim alkoholnim pićem. Potom sledi elastičnost tražnje za vinom, koja je takođe manja od -1, dok je za žestokim pićima oko -1.

Najkritičnija grupa kojoj društvo želi da oteža pristup alkoholu najčešće su mladi. Panel istraživanje koje je sprovedeno u Americi i kojim je deset godina praćena grupa mladih rezultiralo je zaključkom da porast cene alkohola u kratkom roku neće doneti značajne promene kada je u pitanju tražnja za ovom robom. Međutim, ukoliko cene budu dovoljno visoke, može se smanjiti konzumiranje alkohola kod mladih.

Važno je naglasiti da ovo usklađivanje nije jednokratno već traje do momenta pristupanja EU…

Evropska unija vs Srbija

Politika Evropske unije u pogledu akciza je takva da EU propisuje minimalne akcize na određenu vrstu alkoholnog pića koje se stavlja u promet. Svaka država članica je u obavezi da prilagodi iznos svoje akcize tako da on ne bude manji od propisanog evropskog minimuma, pri čemu ovo usklađivanje nije jednokratno već traje do momenta pristupanja EU. S druge strane, postoji mogućnost da jedna zemlja ostvari potpuno usklađivanje visine akciza u određenom periodu nakon pristupanja EU… Naravno, akciza može biti veća od propisanog minimuma ukoliko je procenjeno da će taj viši iznos akcize rezultirati priželjkivanim pozitivnim efektima.

Unija ne predviđa uvođenje bilo kakvih nameta na proizvodnju alkoholnih pića za nekomercijalne svrhe, odnosno građani koji proizvode pića za sopstvene potrebe i za poklanjanje rođacima i prijateljima, prema EU zakonodavstvu nastaviće da budu oslobođeni poreskih nameta, kao i do sada. Direktiva EU predviđa mogućnost primene nižih stopa akciza na alkoholna pića malih proizvođača alkoholnih napitaka. Ekonomska logika koja je u pozadini ovakve odluke jeste da ovi proizvođači proizvode za prodaju na lokalu i pošto im proizvodnja nije velika, uvođenje akciza iste visine kao i velikim proizvođačima otežalo bi im posao, a vrlo je moguće da bi usled ovakvih nameta države odustali od proizvodnje. U slučaju Srbije to bi bili mali tradicionalni proizvođači koji sa svojom proizvodnjom uspevaju da sačuvaju određeni trag starih vremena, duh prošlosti. Našim zakonima trenutno ništa tako nije predviđeno, te je ovo usklađivanje sa EU zakonima jako korisno za ove male proizvođače. Njima svakako inostrana konkurencija nije u tržišnoj niši niti ih mogu ugroziti veliki proizvođači.

U Evropskoj uniji se razlikuju četiri grupe alkoholnih pića:

– pivo;
– vino;
– poluproizvodi (poput likera, porta ili šerija);
– etil alkohol – pri čemu se vrste etil alkohola razlikuju po količini alkohola koji je sadržan u određenom piću;

Naše zakonodavstvo takođe, razlikuje pivo, vino i poluproizvode, a jaka alkoholna pića na sledeći način:

– rakija od voća, grožđa, vina i druge voćne rakije sa dodatkom ekstrakta bilja, delova bilja ili poljoprivrednih proizvoda;
– rakija od žitarica i ostalih poljoprivrednih sirovina;
– ostala jaka alkoholna pića;

Upravo u različitosti definicija alkoholnih pića stvara se prostor za različito oporezivanje. Evropska unija propisuje akcize na žestoka alkoholna pića u zavisnosti od količine sadržanog alkohola u piću, dok podela koju propisuje srpsko zakonodavstvo akcize uvodi u zavisnosti od sirovine od koje se pravi alkoholno piće.

Podela koju naše zakonodavstvo uvodi nedvosmisleno stavlja u povlašćen položaj proizvođače i potrošače alkoholnih pića od voća, odnosno uglavnom su u pitanju domaći proizvođači rakija. Na ovaj način se podstiče nefer konkurencija na tržištu alkoholnih pića, jer su cene više za žestoka pića koja su napravljena od žitarica.

Uticaj usaglašavanja sa Evropskom unijom

Prema podacima kojima raspolažu Svetska banka i Svetska zdravstvena organizacija (2016. godina), u Srbiji se u proseku popije 11,1 litar alkohola po glavi stanovnika godišnje, što je približno jednako količini koju popiju stanovnici Evropske unije u proseku (11,33 litara per capita). Kada se uporedi konzumacija alkohola u zemljama u kojima je istraživana cenovna elastičnost tražnje, može se zaključiti da nema značajnijih odstupanja u količini alkohola po glavi stanovnika koja se konzumira u Finskoj, Ujedinjenom Kraljevstvu i Srbiji, dok je Švedska nešto ispod ovih zemalja sa 9,2 litara alkohola po glavi stanovnika. Stoga, možemo pretpostaviti da cenovna elastičnost tražnje za alkoholnim pićima u Srbiji ne odstupa značajnije od one procenjene za Evropu. Dakle, za pivom je najmanja, slede vino i najveću promenu tražene količine će izazvati promena cene žestokih pića.

To potvrđuju i dostupni podaci o konzumiranim količinama alkoholnih pića. Domaćinstva u Srbiji najviše konzumiraju pivo, ono u ukupno popijenoj količini alkoholnih pića učestvuje sa oko 80 odsto, potom sledi vino sa oko 15 odsto i na kraju, žestoka pića sa tek oko pet odsto. Imajući u vidu da je akciza na pivo u Srbiji veća od minimalne akcize u EU, znači da nema potrebe za usaglašavanjem, odnosno da akciza može ostati istog iznosa kao i do sada. Dakle, usklađivanje akciza je potrebno kod akciza na žestoka pića i to tako da se napravi razlika između žestokih pića po njihovoj jačini, odnosno sadržaju alkohola, a ne po tome da li se prave od voća ili žitarica. Dakle, porašće cene rakija od voća. Ovo ne bi trebalo značajnije da utiče na prihode od akciza na alkoholna pića koje, inače, čine tek oko 15 odsto prihoda od ostalih akciza (u konsolidovanom prikazu budžeta Republike prihodi od akciza se razlažu na akcize na derivate nafte, akcize na duvanske prerađevine i ostale). Kada se posmatra udeo akciza na alkoholna pića u ukupnim prihodima po osnovu akciza, one čine tek oko dva odsto ukupnih prihoda od akciza. Dakle, ne postoji nijedan ekonomski racionalan razlog zašto se srpsko zakonodavstvo ne bi usaglasilo sa evropskim zakonodavstvom i time bili jedan korak bliže učlanjenju u Evropsku Uniju.

Usklađivanje akciza u Srbiji sa višim akcizama u EU može uticati na smanjenje broja mladih koji konzumiraju alkohol. Međutim, za smanjivanje konzumacije alkohola kod mladih nije dovoljno samo da poraste cena alkoholnih pića, već da se uvedu i prateće zakonske norme, koje će se istovremeno poštovati. Dakle, osim porasta cena, značajan uticaj ima i dostupnost alkoholnih pića mladima. Porast starosne granice za kupovinu alkohola je takođe od velike važnosti.

Trenutna poreska politika u Srbiji, osim što čini kupovinu jedne grupe žestokih alkoholnih pića preferencijalnom, takođe ne ostvaruje ni pune efekte uvođenja akcize. Gore je napomenuto da je jedan od razloga zbog koga se akcize uvode korekcija ponašanja građana. Ukoliko je cilj da se koriguje ponašanje u smislu da se destimuliše konzumacija žestokih alkoholnih pića kod stanovništva, onda se postavlja pitanje kakva je to politika korigovanja ponašanja kada je jedna vrsta žestokog alkoholnog pića skoro dva i po puta jeftinija od druge vrste. Da li se ovakvom politikom zaista koriguje ponašanje građana i da li je u pitanju zabrinutost za građane i njihovo zdravlje ili je u pitanju politika podsticanja nefer konkurencije?

Autorka je Marija Suzić, diplomirana ekonomistkinja.

Ovaj tekst je objavljena u okviru projekta „Zašto su EU ekonomska pregovaračka poglavlja važna? – Ka boljem razumevanju u regionu južnog Banata”, uz finansijsku pomoć Evropske unije. Za sadržinu ove publikacije isključivo su odgovorni organizacija civilnog društva „Centar za edukaciju i transparentnost – CETRA” i partner – nezavisni medijski portal Pančevo Si Ti i ta sadržina nipošto ne izražava zvanične stavove Evropske unije. Projekat je deo je programa „Pripremi se za učešće”, koji implementiraju CETRA, Centar za evropske politike – CEP, Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj – NALED i nezavisni medijski portal – European Western Balkans.