Neophodna nezavisna kontrola državne pomoći

BEOGRAD – Komisiju za kontrolu državne pomoći trebalo bi transformisati u samostalni i nezavisni organ tako što bi se njeni članovi birali u Narodnoj skupštini, iz redova stručnjaka za pravo i ekonomiju, sa nezavisnom stručnom službom i transparentnijim finansiranjem – preporuke su analize koju su pripremili Centar za evropske politike (CEP), NALED i portal European Western Balkans u okviru projekta „Pripremi se za učešće“.

Iako postoji od 2010. godine, Komisija nije donela nijednu odluku o nedozvoljenosti državne pomoći niti nalog za povraćaj sredstava. Analiza ukazuje da postojeće ustrojstvo ovog tela otvara prostor za različite zloupotrebe i politički uticaj na (ne)postupanje Komisije, a zabrinutost trenutnim načinom rada istakla je i Evropska komisija u najnovijem Godišnjem izveštaju o napretku Srbije.

„Naša zemlja se Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju obavezala da će formirati nezavisno telo za kontrolu državne pomoći te se neispunjavanje preuzetih zadataka negativno odražava na proces pristupanja EU jer je nezavisnost Komisije jedan od preduslova za otvaranje Poglavlja 8 o politici konkurencije. Neefikasan sistem kontrole državne pomoći direktno narušava fer uslove poslovanja na tržištu što ima štetne posledice za građane i privredu“, kaže Slobodan Krstović iz NALED-a, koordinator Radne grupe Nacionalnog konventa o EU za poglavlje 8 (Politika konkurencije) povodom pripreme novog Zakona o kontroli državne pomoći.

Iako postojeći zakon iz 2009. definiše da je Komisija nezavisno telo, finansiranje njenog rada se vrši sa razdela Ministarstva finansija. Članove Komisije bira Vlada Srbije na predlog ministarstava koja su najčešće davaoci državne pomoći i koje bi Komisija trebalo da kontroliše. Komisija nema svoju stručnu službu već sve poslove oko pripreme predloga odluka i održavanja sednica obavlja posebno odeljenje unutar ministarstva koje ima samo četiri stalno zaposlene osobe.

Analiza ukazuje da bi u procesu reorganizacije trebalo koristiti primer Komisije za zaštitu konkurencije čije članove bira parlament iz redova eksperata, poseduje stručnu službu sa više od 50 zaposlenih koji nemaju status državnih službenika, a 98% sredstava za rad obezbeđuje iz sopstvenih prihoda. Model KZK istakla je i Evropska komisija kao dobar primer i najfunkcionalniji u našem pravnom sistemu.

Preporuke analize sugerišu da bi trebalo izbeći mogućnost da za članove Komisije za kontrolu državne pomoći budu birani predstavnici ministarstava. Kako ovo telo nema sopstvene prihode, finansiranje bi trebalo obezbediti iz budžeta, ali sa posebne linije kao kod Državne revizorske institucije ili Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Godišnji finansijski plan Komisije odobravao bi parlament.

Uz jačanje kadrovskih i materijalnih resursa kroz obezbeđivanje prostora za rad i stručne službe, trebalo bi intenzivirati saradnju Komisije sa drugim nezavisnim institucijama kao što su DRI i KZK i propisati da svi nacrti propisa koji imaju veze sa državnom pomoći moraju da dobiju mišljenje Komisije.

„Na ovaj način, Komisija bi mogla da vrši svoje nadležnosti efikasno, samostalno i nepristrasno. Promena organizacionog modela imala bi niz pozitivnih efekata, kako na ispunjavanje kriterijuma u procesu pristupanja EU, tako i na privredu kroz veću zaštitu konkurencije na tržištu i podsticanje privrednog razvoja, i najvažnije, na same građane kroz smanjenje prostora za korupciju i jačanje transparentnosti i odgovornosti u trošenju budžetskih sredstava“, ističe Dušan Protić, programski menadžer za unutrašnje tržište i konkurentnost u CEP-u i koordinator radnih grupa Nacionalnog konventa o EU za poglavlja 1, 3 i 28.

Projekat „Pripremi se za učešće“ sprovode CEP, NALED i portal European Western Balkans, uz podršku Evropske komisije, sa fokusom na proučavanje ekonomskih pitanja u procesu pristupanja Srbije EU i aktivno uključivanje organizacija civilnog društva u pregovore o pristupanju u odabranim ekonomskim poglavljima.